ili kako sam razmazila svoju djecu, a i dragoga...
Kad sam bila klinka, jedna od mojih i sestrinih obaveza bila je svakog jutra (osim možda vikendom) otići u lokalnu trgovinu i kupiti kruh, mlijeko i još ponešto. I to je bilo sasvim normalno i meni i ostaloj djeci iz ulice, a i šire. Nešto što su djeca obavljala. Moj je stariji sin već par godina u toj dobi kad je takva obaveza normalna. Još malo pa će i mlađi biti dovoljno odrastao da može sam do dućana, udaljenog samo minutu od kuće. No svakog jutra moram posebno naglašavati da se ode po kruh i često ratovati oko toga, kao da tražim da se iskopa kanal oko dvorišta. I onda dobijem odgovor “Ali nama se više sviđa kruh kojega ti ispečeš!”
Pa si pomislim što mi je bilo kad sam im prvi put ispekla kruh, je li mi to bilo potrebno, ali tko mi je kriv.
Tako je bilo i prošloga vikenda. Moje su lijenčine zalegle pred tv i gledale crtiće. Bilo mi ih je žao ometati u toliko važnoj aktivnosti. Pa sam prionula na posao. I zamijesila kruh.
Kako se bliže dani Uskrsa, mnoge domaćice kreću u razne krušne i slastičarske avanture, u nastojanju da razvesele svoje ukućane i da pokažu svoje umijeće. Tako ću i ja. Već sad imam popis svega što će se naći na našem blagdanskom stolu, no o tome ću drugom prilikom. Sad moram smislit kako u sve uključiti i klince, a da ne počupam kosu od muke i da svi budemo zadovoljni i zaposleni. Lani smo zajedno bojali jaja. Bilo ih je svakakvih, ali gušt mi je bio kad su baki i noni pokazivali ona koja su bila njihovih ruku djelo. Već su prošli tjedan počeli smišljati motive i tehnike ukrašavanja ovogodišnjih pisanica, a spremaju se i kolače raditi – naravno one koji se baziraju na mljevenim keksima, bez pečenja. Tako su za Silvestrovo njih dvojica napravili rum-kockice, u koje im je “pobjeglo” malo više ruma nego što je trebalo, ali nikome to nije predstavljalo baš nikakvu smetnju. Samo je bilo malo veselije nego inače (hehe).
Veliki tjedan je počeo. Vrijeme da polako zasučemo rukave...
©2008 Sandrine
| Natrag | Naše priče | Nova priča |
0 komentara:
Objavi komentar