Trebalo je puno vremena da natjeram samu sebe jesti muesle. Nikad mi to nije predstavljalo neki gušt, obzirom na to da ja baš u svakom jelu volim guštat. Moji klinci imaju slično mišljenje, iako svi znamo da su muesli zdravi i da bi ih trebali što češće jesti. Pri tom ne mislim na one jako zašećerene šarene paketiće na policama dućana u kojima zapravo najmanje ima tih žitnih pahuljica. Upravo sam neki dan stajala pred jednom takvom policom i posezala rukom za jednom kutijom na kojoj je bilo nacrtano puno voća, a malo žitarica. Čitala sam deklaraciju i razmišljala o tome što mi ta kutija nudi. Zapravo je sve to bio samo šećer u nekoliko oblika. To je ono što su moji klinci jeli... Katastrofa! Mislim, puno puta sam do sada već kupila upravo tu kutiju i nije ovo prvi put da sam čitala što piše o sastavu. No nešto, ni sama nemam pojma što, me je baš taj put natjeralo da o tome ipak bolje razmislim. Možda to što je Kikolinac baš sad bolestan i što je u takvim trenucima moj instinkt ipak malo naoštreniji? Možda. I drago mi je da se to desilo.
Vratila sam lijepu šarenu kutiju na policu iako mi je već bila sasvim blizu dna kolica. Otišla sam do druge police. One do koje baš ne odlazim tako često jer na njoj nema tako lijepo šarenih kutijica. Tu su u prozirnim vrećicama stajale pahuljice. Ražene, heljdine, ječmene, zobene... pomiješane ili svaka posebno. Stajala sam pred tom policom više od pet minuta. Nepomično. A onda sam uzela od svega po jednu vrećicu i stavila ih u kolica. Brzo sam odjurila do kase u strahu da se ne predomislim. Tek kasnije, kad sam ih spremala u kuhinjski ormarić, kroz glavu mi se provlačila nit sumnje. Tko će to jesti? Pala mi je na pamet ideja da ih malo po malo pomiješam s onim slatkim šarenim mueslima. No što ću time postići? Ništa. A jasno mi je da ih ovako "gole" nitko neće jesti.
Dva sam dana smišljala što napraviti. Odjednom mi je sinulo. Otvorila sam vrećice i pomiješala njihov sadržaj. Polovicu od te smjese sam ubacila u blender i usitnila do veličine krupice, pa pomiješala s običnim pšeničnim grizom. Ostatak sam zapakirala u kutiju i koristit će mi za razne namjene, kao npr. za pečenje kruha s pahuljicama kojeg svi volimo, ali i za kaše koje namjeravam početi kuhati svojim klincima.
Prva u nizu je "pala" sinoć i moram priznati, i sama sam ostala iznenađena. Jedino što mogu reći: pa dobro, di mi je pamet do sad bila?!?
©2008-2009 Sandrine
| Prethodna priča | Naše priče | Nova priča |
0 komentara:
Objavi komentar