Tiho jutrom jesen kaplje

Tiho, tiho jutrom rano
moja glava teška, snena
ispod deke zavučena
u mek jastuk udubljena
sinoć ovdje ostavljena
pomakla se nije.
Samo snije,
samo snije
kako ostat tako smije
ispod deke na jastuku
u snu duboku.

Tiho, tiho jutrom rano
kaplje jesen na prozoru
gusta magla tjera zoru
šušti kiša sve u zboru
i šapuće snenom stvoru.
Snove zove,
snove zove.
Moje misli morem plove
ispod deke na jastuku
u snu duboku.

Tiho, tiho jutrom rano
buditi se meni neda,
al me zora danu preda
jer me majka nježno gleda,
polako na krevet sjeda
pa mi tiho šapne.
Kaplja kapne,
kaplja kapne.
Probudi se - jesen sapne,
digni glavu s jastuka,
iz sna duboka.

©2008-2009 Sandrine

Prethodna priča

Priče za djecu

Nova priča