Radosti igre
Tonči i Jere za loptom odjure. Nabasa na njih noj zvan Jure.
I Jure je mladac lude glave. U čudu gleda tu hrpicu trave
što ova je dvojica gone pred sobom. "E baš smo tili popričati s tobom"
" Oš se pridružit?" - Jure pristane. Trčat i on za loptom stane.
Smije se, skače, veselo ciče. "Ovo je dobro!" glasno poviče.
Čuli viku i drugi noji. Cijelo jato pod drvetom stoji.
Prate trojku pogledom svojim. Imena evo da vam nabrojim:
Ante, Šime, Mišo i Mate, Tin, Zvone, Bere. Sada ih znate.
"Ča nas je više to bit će bolje, ajte i vi s nama u polje!"
Da je za radit, oni bi stali, ali za igru i srce bi dali.
S veseljem i oni pojure u trk. A lav iz daljine oblizuje brk.
Želudac mu prazan podig'o tužbu pa milo gleda nojevu družbu.
Životinje druge odmahuju glavom. "Ako ih zgrabi bit će to s pravom.
Po život je opasna livada ova, tko se tu nađe hrana je lavova."
I zbilja, kad razmislim malo bolje, prazno je uvijek ovo polje.
Na njem' je meka i sočna trava, al tko tu dođe - ode mu glava.
Livade druge uvijek su pune. Odjednom lav iza grma sune
i krene u lov napeta brka - bit će to, čini se, prava strka!
I taman kad je bio na pola puta rika se zrakom prolomi ljuta.
Zaustave lava njegovi mladi. Srdito riče, al što da se radi.
Ljutito gleda laviće svoje kako pred njim bez straha stoje.
"Nemoj ih, tata!" jedan poželi. "I mi bi se s njima igrati htjeli!"
Strese lav na to kuštravu grivu "Tko vas nauči nauku krivu?!
Nojevi nisu za igru par! Oni su hrana - u tome je stvar!"
Strašnu riku i nojevi čuše i strah se uvuče u pernate duše.
Tek sada shvate da livada ova tu je u gaju obitelji lavova.
Bez pitanja tu su na tuđem terenu. Za ručak bi mogli pasti u trenu.
I svak' tko to vidje osta bez daha, premrli svi su od velikog straha.
I nojeve majke već su stigle pa su na djecu galamu digle.
Kude ih, psuju, tjeraju kući, neke će čak i šibu izvući.
"Neće te spasit' ta faca mazna, nego požuri, čeka te kazna!"
Antina mama ljutito reče. Ni Mate nije bolje sreće.
I Beru majka za krilo vuče. Tinu kazna slijedi kod kuće.
"Aj, kuku meni!" Zvone plače. Netko će danas napunit gaće!
Ni drugi nisu bolje prošli kad su konačno kući došli.
Sad svi doma u kazni sjede i tužno loptu na livadi glede,
i svi redom na igru misle pa su im duše od tuge se stisle.
I sunce se smrklo, oblak navuče, od jada grom u daljini puče.
A na ravnici svo sada blago odmahuje glavom. Nije im drago
što lav gladan osta...
...na koga će krenut?
I eto što napravi nojeva igra! Od straha srce svima zaigra -
tko ručak će biti? - to ne da im mira. No nebo drugačiju muziku svira...
...a što se dalje zbilo, saznat ćete sljedeći put...
©2008 Sandrine
(osim slika)| Što je prije bilo | Priče za djecu | Novi nastavak |
1 komentara:
aaa...opet si nas ostavila da razmišljamo što će dalje biti! Mozak će mi ispit ova moja mala, stalno zapitkuje! Kaže da joj je dugo do subote čekat, al neka se nauči biti strpljiva. Dobro ti ide, samo tako nastavi. Usput, ja se ne bi sjetila tolike rime :)
Pozdrav! Čekamo subotu!
Objavi komentar